Poezija

POEZIJA

Poezija je suptilan odnos pesnika prema sebi, životu, svetu, duhovnosti, prirodi. To je jedan svestrani stvaralački proces u kojem učestvuje celo biće autora. Zato je ona osećajna, nežna, duboka, privlačna i trajna. Poezija je prava oda životu, pohvala,  radost, sreca, ljubav, u njoj se slavi i stvara život. Ona je istinsko i toplo oslikavanje života, sveta, prirode, svemira,  kroz prizmu pesnikovih želja, doživljaja, poruka i pouka. Možda u savremenoj  poeziji ima malo više patetike. Ne može srce drugačije. Kad čoveka obuzmu osećanja, savlada zanos, on stvarnost pretvori u želje, on mašta, sanja i piše o tome. Svaki deo pesnikovog bića sjedinjen je sa  pesmom, ispunjen njom do poslednjeg daha i atoma snage. Kao muzički komad muzikom, kao pozorište glumcima i publikom, kao more vodom, kao nebo zvezdama, kao košnica pčelama, kao livada cvećem…kao svet životom. Pesnik živi sa pesmom, sa njom diše, misli, sanja, spava, budi se, želi, stvara, radi, putuje, trči, igra, peva, tuguje, voli, ljubi. Pesma, to je pesnik, sve jedno da li piše o sebi i svojim doživljajima, željama i težnjama, ili o nekom ili nečemu drugom. Pesnik  daje pesmi svoj pečat, notu, boju, sliku i muziku svoje duše, svoga srca i dara.

Ni jedna književna vrsta, niti umetnost uopšte, ne može dirnuti čoveka u srce i dušu kao  pesma, poezija, lirika. Poezija je rado čitana, jer je zgusnuta i duboko osećajna. U njoj je stih po sadržini nekada velik kao stranica knjige, a pesma kao roman.

Pesnik, kao i pesma, treba da bude ono što jeste, original, kao i svaki čovek koji je individua za sebe i različitost i bogatstvo za svet . Nikakva kopija drugog, jer se kopija prepoznaje i prolazna je, ne sviđa se nikom, pa ni onom koji je kopira, jer nema u njoj zadovoljstva, jer zna da nije njegova, jer nije izašla iz njegove duše i srca, iz njegovog sveta. Poezija, pesma, treba da je takva, da kada je pročitamo, u srcu nam bude toplo,  da je zadržimo u pamćenju i sećanju kao neki naš lepi doživljaj. I da inspiriše i čitaoca da razmišlja, da mašta i stvara.

Pesma treba svojim sardržajem i porukama da zahvati  celo biće čitaoca, njegovu misaonu, osećajnu, estetsku i moranu stranu!   Da čitalac kao i pesnik doživi pesmu i zauzme stav prema njoj, prema njenoj sadržini i poenti. Poezija povezuje ljude, čini život lepšim, stvara mir i ljubav među ljudima, bez obzira na pojedinačne razlike u bilo kom pogledu. Pesnici su najveći humanisti. Poezija je sveobuhvatna spoznaja svega, života i smrti, ljubavi i mira,  prijateljstva među ljudima, i nemira i mira u ljudskoj duši, ali i u svetu uopšte. Pesnici su optimisti u svakom vremenu. Oni svojim delima idu ispred vremena, oni su ta elita koja stvara i kristalizira u kulturi ono najlepše iz života, iz srca i duše, iz sveta. Nema loše poezije, ima različite poezije u svemu, u stilu, stihu, dubini, snazi, željama, porukama. To je izliv iz srca i duše, slika života, misli i osećanja pesnika o svemu... Pesnik je svet u malom...

                                                                   Avdulah Ramčlović

***

                                                                     

Foto sa interneta 

PESNICIMA

Oduvek je bilo teško

pesnik biti i opstati

i neka je svima jasno

svaki pesnik mnogo pati.

I Jesenjin, večni pesnik,

pesnik bunta i ljubavi,

stvarao je, patio je,

al´ sada ga svako slavi.

Kako ljubav uvećati

i smanjiti zlobu, mržnju,

kako život prihvatiti

i kada te oštro stružu?

Pesnici su humanisti

i po peru, srcu, umu,

stvaralaštvom oni teže

podrediti svet razumu.

Nekad to ne uspeva

i nikada nije bilo,

pesnici su stradalnici

i u ratu i u miru.

Pesnik razgovara dugo

sa svojim ptićima

dok ne odlete u svet

na snažnim krilima.

Ko pretače misli,

srce i dušu u pesme?

Niko sem pesnika

usuditi se na to sme.

Ko zaustavlja auto

tokom najbrže vožnje?

Pesnik da zapiše pesmu

da mu  ne pobegne.

Ko se budi u noći

tamnoj i snenoj?

Pesnik da uhvati pesmu

u originalu njenom.

Ko prekida ručak,

najlslađi zalogaj?

Pesnik da opiše život

i uhvati pesmu za kraj.

Ko  zaboravi važne stvari

spakovati za dalek put?

Pesnik i  samo pesnik

jer je često zabrinut.

Pesnik može boem biti,

volet žene i njihov sjaj,

al´ duboko on u srcu

nosi  zemlju i rodni kraj.

Svetu daruje knjige,

pune pesama i ljubavi,

ljudskih, zrelih i iskrenih,

da život ljudima obogati.

Svet je pesniku u srcu

koje je stan za decu i ljude,

za nebo, sunce, pticu,

oreol sloge i slobode.

Pesnici imaju istu

ljudsku i pesničku grupu

i svima, celom svetu

pružaju prijateljstva ruku.

Pesnici dragi, veliki ljudi,

budite jaki, budite složni,

ne dajte nikad mesta

mržnji, niti ljubomori.

Pesniče, stradalniče,

da li će te zapamtiti

il´ će veo zaborava

i na tebi osvanuti?

Avdulah Ramčilović

Moje pesme, knjige i svi radovi su zaštićeni autorskim pravom po zakonu. Prenošenje pesama, ili bilo kog drugog teksta, dozvoljeno je samo uz  navode izvora,  uz obavezni  LINK kojim se otvara  izvorna strana teksta.