Književna dela

POSLOVICE I IZREKE IZ CELOG SVETA

-vaspitni značaj poslovica –

Izdavač: Beoknjiga, Beograd 2008.

Urednik: Violeta Ilić

Lektor: Avdulah Ramčilović

308 strana

Tiraž 500

Poslovice deluju pozitivno na svetrstran razvoj čoveka, na sve komponente razvoja ličnosti: na moralnu (Ne čini drugome šta ne želiš sebi.), na intelektualnu (Koliko znaš, toliko vrediš.), fizičku (U zdravom telu zdrav duh.), radnu (Ko radi ne boji se gladi.) i estetsku (Šta je lepo za oko, to je lepo i za srce.). Ako znamo da je cilj vaspitanja svestran i slobodan  razvoj ličnosti, onda možemo slobodno reći da poslovice imaju snažno dejstvo na ostvarenje tog cilja, na razvoj svih sposobnosti i osobina  jedne ličnosti: moralnih, intelektualnih, radnih, fizičkih i estetskih. To je još jedan argument da poslovice uzmemo kao jako sredstvo za vaspitanje ljudi, kao štivo i knjigu koju treba da ima svaka biblioteka, svaka kuća i familija, pa i svaka osoba pojedinačno. Svaka je poslovica knjiga za sebe, atom vaspitne snage i izvor znanja za svakoga...

Avdulah Ramčilović

POSLOVICE O PRIJATELJSTVU

• Dobar prijatelj je nešto najvažnije u životu.
• Dok je Boga i dobrih prijatelja nemaš se čega bojati.
• Hiljadu prijatelja je malo, jedan neprijatelj je mnogo. (kineska)
• Imaj vremena za prijateljstvo, ono je put ka sreći. (ruska)
• Pažnja je najbolji put do prijateljstva.
• Prijatelj u nevolji, prijatelj u smrti i prijatelj iza leđa su tri jaka mosta. (nemačka)
• Prijateljstvo zlata vredi.
• Prijatelja ne treba ni u šali vređati.
• Rodbina ti je onakva kakvu ti je Bog dao, a prijatelji kakve si sam izabrao. (španska)
• Kad počne pucati led, znaćeš ko ti je prijatelj. (eskimska)
• Sreća stvara prijatelje, a nesreća ih proverava.
• Čuvaj prijatelja kao kap vode na dlanu.
• U suši se prepoznaju dobri izvori, u nevolji dobri prijatelji. (kineska)
• Vrlina stvara i održava prijateljstvo. (nemačka)
• Prijatelj je prijatelju ogledalo.
• Ko nema prijatelja ide kao stranac po zemlji. (kineska)
• Ako si našao nove prijatelje, ne zaboravi stare.
• Čovek upozna prijatelja tek kad ga izgubi.
• Ako hoćeš da imaš prijatelja, posećuj ga da staza ka njegovoj kući ne zaraste travom. (ruska)
• Prijateljstvo je kao staklo, kad se jednom razbije više se ne sastavi. (ruska)
• Čovek ne žali toliko na neprijatelja koliko na prijatelja.
• Ljubav i prijateljstvo ne idu zajedno.
• Prijatelj je potrebniji od vatre i vode. (latinska)
• Pitali mudraca: „Koga više voliš, brata ili prijatelja?“ Mudrac odgovorio: „Brata, ako mi je prijatelj.“ (jevrejska)
• Nema većeg prijatelja od majke.

 Izbor iz knjige POSLOVICE I IZREKE IZ CELOG SVETA

PUTEVI ŽIVOTA-zbirka poezije 2011.

Izdavač: Šumadijske metafore

Mladenovac-Beograd 2011.

Recenzent: Zoran Antonijević, književnik

93 strane

Tiraž 300

„Zbirka pesama PUTEVI ŽIVOTA predstavlja književni prvenac Avdulaha Ramčilovića…Pesnik kroz stihove slavi život, ujedno podseća na prolaznost života, igru, detinjstvo, ali i večnost…

Avdulah Ramčilović se potrudio da u ovoj zbirci prenese putokaze i puteve kojima je hodio. Pred čitaocima su stihovi koji ce mnoge vratiti u detinstvo, setiti na mladost i prve ljubavi, neke zalutale možda će vratiti Bogu, porodici. Poezija Avdulaha Ramčilovića podseća nas da je ovozemaljski život jedan i da ga treba proživeti u jednistvu sa ljudima, prirodom i Bogom.“ (Izvod iz recenzije)

                                                                                   Zoran Antonijevic, književnik

TRAVKA

Avdulah Ramčilović

Dvorište puno zelene trave,

bog zna koliko je sa  svake strane,

u toj beskonačnosti jednu gledam,

travku zelenu i njoj se predam.

Šta je jedna travka medu njima,

i mi pojedinačno među svima,

zašto  brige i nezadovoljstava,

sve u prirodi  ima ista svojstva!

Sve se rađa, živi, stari i odlazi

i  ljudska bića idu po toj stazi,

humano  živeti vrhunac je svega,

zadovoljan biti i zahvalan treba.

Postati i ostati večni deo prirode

jer sve teče i odlazi poput vode,

postoji i prolazi kao travka zelena

iste sudbine u trajnosti vremena.

Str. 8.

ČESMA

Avdulah Ramčilović

Spušta se zlatno veče,

česma u sred sela

puna čiste vode

sa dalekog vrela.

Izviru sveža  sećanja

iz moga srca i duše,

teku i sada kao voda

 sa te čarobne česme.

Devojke dolaze po vodu

mlade, lepe, zdrave,

rano  rosno cveće,

ko pupoljci prave.

Pucaju nežna  nedra

od mladosti i miline,

tebe ispuni nešto slatko

od njihove  blizine.

Tinjaju ljubavne čežnje

i  svi nose istu želju,

da osete slasti života

i dožive ljubav vrelu.

Mlad si i zelen i ne znaš

kako je to prolazno dobro,

i kad potrošiš godine svoje

zažališ što nisi pupoljke obro.

Str. 72.

MOJA LJUBAV

Avdulah Ramčilović

Sreli smo se jednog dana

beše jutro belo, rano,

oči nam se susretoše

ne slučajno, na tren samo.

Pogodi me strela jaka

što poslaše  tvoje oči,

tog trenutka bi mi jasno

da bez tebe neću moći.

Te duboke crne oči,

tvoja kosa tamna, duga,

otvoriše srce moje

i nestade svaka druga.

Izjavih ti da te volim,

da si božji poklon  meni,                   

da će od sad ljubav moja

da pripada samo tebi.

Prepreka je bilo dosta,

a i smetnji sa svih strana,

najzad ti mi ljubav dade

posle strepnji i čekanja.

Naša ljubav traje večno,

ti mi posta žena draga,

život nam  je pun ljubavi

 i sad nežne ko nekada.

Str. 81.

OSMJEHNI SE SUNCU – zbirka poezije 2013.

Izdavač: Stihom govorim, Bijelo Polje 2013.

Urednik i recenzent: Slobodan Zoran Obradović, književnik

Lektor: Avdulah Ramčilović

160 strana

Tiraž 500

                    Izvod iz recenzije:

“Ramčilovićeve pjesme su  spontane, snažne, nadahnute, prirodne, a motivi i teme sveobuhvatni. Ima se osjećaj da je čitav jedan život, bogat i plodan, ispunjen znanjem i vrijednostima i iskustvom, vulkan koji se otvorio kroz ovu knjigu i poput lave ključa pjesnikovo nadahnuće i potreba da slavi ljubav i dobrotu, znanje i mudrost; da je život, koji takav kakav je, u  kom nema pravila kako će ko proći, blagoslov za svakog čovjeka i da uvijek ima više dobrog od onog što boli, te mu treba i prilaziti vedro i dostojanstveno uz svjesnost o njegovoj prolaznosti. Pjeva pjesnik i osmrti, ali samo onako uzgred kao o opomeni da naše vrijeme ima i ograničenje i da je život bogatstvo koje treba trošiti tako što će se svaki proživljen trenutak biti ispunjen ljubavlju i složen u nestvarnu nisku đerdana naših sjećanja. Pjesme u ovoj knjizi su upravo ti đerdani, gdje se ne zna koji biser je ljepši ili vredniji pjesniku. Djetinjstvo, njegovi najbliži, zemlje i gradovi u kojima je živio, njegove ljubavi ili njegova ljubav prema ženi kojamu je očito vječna muza i nadahnuće...“ (Izvod iz recenzije)

Slobodan Zoran Obradović, književnik

KORACI

Avdulah Ramčilović

Tiho koračamo kroz život

putevima snova i stvarnosti

i stignemo iznenada u predele

vječnosti  i beskrajnosti .

Stigli su tamo moj dedo i nana,

moj otac i majka i mnoga druga,

meni draga bića, bez kojih je srce

ostalo kao bašta bez cvjetića.

I niko ne može to mijenjati,

a kamoli životom napaćena,

brigama istrošena, prevarena,

umorna i nemoćna  ljudska bića.

Promjene daju dani  i noći

i njihove mijene, razne misli

i drugi tokovi, gdje svi idu kraju

sa iluzijom da se obnavljaju.

Promjene učine same šta hoće

i sve srede do bola i samoće.

Prošle godine bola izdražah nekako,

al´ kako ću one što će doći! Kako?

Str. 39.

U DRUŠTVU SA SJEĆANJIMA

Avdulah Ramčilović

U društvu sa sjećanjima,

ti si mi uvijek u njima,

volim te i grlim stalno,

 tražim i gledam u svima.

A ti? Da li me grliš ti

kao nekad, ljubavi,

šetaš li se sa mnom

tvojom i mojm ulicom?

Čekaš li me na prozoru

nestrpljivo da ti se javim;

pa da zajedno s tobom

u šareni korzo požurim?

Često mi se čini

da čujem ono tvoje:

Evo me, brzo ću, žurim

srećo, voljeno moje!

Hoćemo li na hašure,

znaš da puno volim

sa tobom da se sladim,

oko moje, milo moje.

Imaš li još vremena,

da li će se ljutiti nena,

smijemo li u bioskop,

davno nas tamo nema.

Idemo li na sladoled

il´ park u svježi hlad,

da upijamo mirise cvijeća

i onog našeg proljeća.

Da se grlimo od sreće

ko ptice kada se bude,

da gledamo prolaznike,

srećne i zaljubljene ljude.

Eto! S tobom sam svuda,

po danu i po noći

u snovima i samoći

sve dok se nebo plavi.

Fale mi tvoja oka dva,

fališ mi ti, tvoja ljubav topla,

sa tobom je ostalo mene pola,

moja sreća i radost životna.

Str. 110.

OČI BOJE KESTENA

Avdulah Ramčilović

O tvojim očima, boje kestena,

sada i uvijek mislim o njima,

da li ti ih je majka poklonila,

ili si boju i ljepotu dobila kad

si  nestašno sa djecom igrala,

kao ptica draga skakutala,

zrele kestene skupljala.

Te tvoje oči boje kestena,

pravi dragulji, najveća želja,

da me vole i da ih volim,

da ih uvijek vidim

kad svoje otvorim,

sve dok pod ovim

nebom postojim,

da su mi uvijek srećne i lijepe,

da između  tvojih i mojih

 češće suze radosnice lete.

Tvoje oči boje kestena

i moj su očinji vid,

za njih živim,

za njih gledam,

volim ih ko svoje

i nikom ih ne dam.

Str. 154.

NAJLEPŠA JE LJUBAV TVOJA – zbirka poezije 2014.

Izdavač: Udruženje pisaca Poeta, Beograd 2015.

Prelom i priprema za štampu: Gordana Pavlović

Recenzent: Zorica Tijanić, književnik

Lektor: Goca Ramčilović

202 strane

Tiraž 200

„Iščitavajući pesme iz knjige NAJLEPSA JE LJUBAV TVOJA stiče se utisak da je autor želeo prikazati ljubav u svim svojim segmentima koji je prate, od prvog poljupca, prvog ljubavnog čina i sazrevanja, trajanja, prve svađe,  rastanka i pripreme za večnost i onoga što dolazi nakon večnosti. Ova zbirka je jedno snažno lirsko ostvarenje pesnika Ramčilovća, duboko prežeta ljubavnom tematikom, treptajima srca i duše. To je jedna opšta, iskrena i nežna ljubav prema ženi, boginji ljubavi, ženi koja je njegova potreba kao nebo i sunce, kao trava i cveće, kao reka, more, voda, vazduh, zemlja, koja  je i deo svega toga, celog svemira. Žena je za ovog snažnog i osećajnog lirika najviša ljubav, lepota duše i poezija srca. Njegova ljubavna poezija  je oda ženi i himna ljubavi, poruka da je ljubav najlepše i najplemenitije osećanje.“ (Izvod iz recenzije)

                                                                      Zorica Tijanić, književnik

KOME BIH LJUBIO JUTRA

Avdulah Ramčilović

Kome bih umesto tebe

na usnama ljubio jutra,

ispraćao noći pune čežnje,

strasti, dodira tela, do sutra,

zvezdama  do sledećeg

zalaska sunca rekao adio,

novi dan suncem ispunio?

Na čijim bih jezerima

svoje oči odmarao, čije bih

kose  prosute mirisao, koga

telom i dušom  grejao, kako

zraku svežinu poklonio,

pticama pesme komponovao,

melodije ljubavi u rajskoj bašti

slušao, ljubav stvarao?

Ko bi rodama muštuluke dao,

kome bi se šarlatan patak

udvarao i umiljavao,

ko bi me sa osmehom sunca

na put sreće ispraćao i sretao,

koga bih volio i ljubio, sa kim

bih beskrajno srećan bio?

Str. 35.

LJUBAV NIJE GREH

Avdulah Ramčilović

Moja je ljubav večna,

ona ne može prestati,

ona je moje sve,

ona će večno živeti.

Možda ćemo se mi

na večnoj cesti sresti,

na onom svetu, negde

na nekom našem mestu,

ili ćemo se opet zajedno roditi

i još jedan život za ljubav živeti.

Kao Romeo i Julia, Tristan i Izolda,

Vronski i Ana, Živago i Sara,

večni postati, za ljubav trajati,

ko zna šta će biti, kakva je sudbina,

njih je ljubav večnim učinila.

Ljubav nije greh,  primer Karenjine

je kako se voli čovek života svog,

da je ljubav jača od zakona svakog,

jer je za ljubav svoj život dala,

nije se pokajala, večna je postala.

Str. 102.

SAMO S TOBOM

Avdulah Ramčilović


Kad tebe u mom snu ne bi bilo,
kome bih pesme pisao, koga volio,
srce i dušu poklanjao, kome bih pričao
da te volim kao što uvek govorim
suncu i zvezdama, nebu i pticama,
moru i rekama, cveću i travama?

Ko bi svoju ruku u mojoj držao,
ko bi me nežnim ručicama po kosi
i potiljku slatko milovao,
ko bi uz mene srećan bio?

S kim bih gledao kako rosa ljubi cveće,
kako potok od radosti skače i teče,
kako bih video kad se zvezde grle i ljube,
ako tebe ne bude?

Sa kojeg bih izvora ljubav pio,
ako tvojih mednih usana ne bi bilo,
na čiji bih jastuk, umesto na tvoje
bele grudi, dušu i srce naslonio?

Čije bi mi oči vidik bile
ako me tvoje ne bi pratile,
nebo otvorile, sunce probudile,
more pokrenule i smirile,
čija bi me nežna put i kosa prosuta
čekala sve čari i draži života primila
i dala, koga bih umesto tebe grlio,
milovao, ljubio, zbog koga bih živio,
za kim bih lud bio?

Samo s tobom bi sve to bilo
jer sam te željom i maštom stvorio,
jer sam te dobio da bih te ljubio,
samo si ti, od početka do kraja
života moga, žena ta, ljubav jedina.

Str.  176.

Moje pesme, knjige i svi radovi su zaštićeni autorskim pravom po zakonu. Prenošenje pesama, ili bilo kog drugog teksta, dozvoljeno je samo uz  navode izvora,  uz obavezni  LINK kojim se otvara  izvorna strana teksta.